Finansije i Osiguranje - Srbija

Preskup transfer novca

Ove godine očekuje se da se u Srbiju od naših zemljaka slije oko 2,6 milijardi evra. Taj iznos zbog ekonomske krize nije kao nekada. Međutim, jedan od razloga za manje doznaka mogu biti i velike bankarske provizije za prenos novca preko računa.

Nebojši Stankoviću ćerka već godinu dana radi na prekookeanskom kruzeru. Iako od nje željno iščekuje svaki dolar kako bi dopunio porodični budžet u Srbiji, zbog velikih troškova prenosa sve više joj savetuje da novac šalje preko prijatelja, a ne preko računa.

Ako na primer radite u Americi, a firma u kojoj ste zaposleni je registrovana u Evropi, troškovi transfera novca izgledaju ovako: Zarada u dolarima pretvara se u funte, ali po kupovnom bančinom kursu koji je mnogo viši nego u našim menjačnicama.

Taj novac koji se obračunava po nižem kursu u dinare, uz proviziju domaće banke od 0,4 odsto leže na račun u Srbiji.

Kada to preračunate, iznos tarife je oko sedam odsto koliko bi vas iznele i usluge agencija ili transfera preko platnih kartica. Ekonomisti tvrde da su banke privilegovane svuda u svetu i da su tarife građanima samo vrh ledenog brega.

"Kada menjate novac u menjačnici onda je razlika u kupoprodaji jedan dinar, ali kada ga menjate u banci – razlika je četiri do pet dinara. Ali građani kupuju samo manji deo novca", kaže Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. 

Prema njegovim rečima, banke na konverziji mogu da zarade veliki novac jer se ceo platni promet odvija preko banaka.

Kada je reč o radnicima koji rade u Rusiji, tu je situcija nešto povoljnija zbog platnog prometa koji naša zemlja može da obavlja u rubljama.

Na taj način samo preko Zberbanke od 2012. godine u Srbiju je došlo tri i po milijarde rubalja ili skoro 100 miliona dolara. Time su izbegnute dvostruke tarife. Ali da li su izbegnute sankcije Evropske unije ili Amerike prema ruskim bankama i eventualna blokada sredstava?

"Zberbanka Srbija kao deo velike grupacije Zberbanke Evropa nije pod sankcijama jer mi poštujemo evropsku regulativu i mi smo sigurni da neće biti nikakvih problema sa našim klijentima – kako sa fizičkim licima tako i privrednicima", ističe Grigorij Černenko iz Zberbanke Srbija.

Srbija je decenijama zavisna od stranog kapitala, ali i doznaka rođaka iz inostranstva. Tim novcem se održava spoljnoplatna ravnoteža i dobrim delom kurs dinara. Tako će biti sve dok ne stvorimo jaka pretežno izvozno orijentisana preduzeća.